Geosintetika važno i/ili novo

Šta su najveće mane standardnih obloga za zaštitu od erozije?

 Prvo na šta pomislimo je svakako trajnost koja može biti značajno smanjena ispiranjem sitne frakcije iz podloge na koju je obloga postavljena, pre svega na spojnicama.  Nešto manje česti slučajevi su neuskladjenost tipa obloge i stvarne brzine vodotoka, oštećenje obloge krupnim plutajućim predmetima, nedovoljna dubina temeljenja, odizanje obloge usled porasta pritiska u nasipu ispod nje…

 Zamislite oblogu za zaštitu od erozije vodom koja je trajna, bez slabih mesta na spojevima, koja se idealno prilagodjava podlozi na koju se polaže, čiju debljinu definišete zavisno od brzine vode, debljine leda, dužine i nagiba kosine koju štitite. Osim ovoga možete da birate izmedju obloge koja je vodonepropusna i one koja je vodopropusna, obloge koja je trajno izložena dejstvu vode, ili one koja ima funkciju samo tokom poplavnog perioda dok u medjuvremenu može da bude ozelenjena.

Kao da ovo nije dovoljno zamislite oblogu koja se može ugradjivati i pod vodom, na strmim kosinama, u panelima koji pokrivaju 500-1000m2 odjednom koji se spajaju patent zatvaračima, a čija geometrija savršeno prati geometriju obale kao i sve eventualne objekte ili propuste na njoj.

Sve navedeni benefiti dobijaju se pravim izborom tipa Incomat obloge kao i njenom pravilnom ugradnjom.

Incomat obloga sastoji se od dva sloja tkanog geotekstila medjusobno povezana distancerima od poliamida koji mu daju finalni oblik i debljinu.

Izmedju slojeva geotekstila se nakon polaganja Incomata na podlogu, kroz za to ostavljene otvore, upumpava sitnozrni beton. Mešavina za beton projektuje se od agregata čija maksimalna veličina zrna ne prelazi 8mm, a prečnik pri merenju rasprostiranja svežeg betona treba da bude veći od 80cm.

Njegovo veličanstvo Incomat dolazi u 4 tipa:

• Incomat Standard
• Incomat Flex
• Incomat FilerPoint i
• Incomat Crib

Incomat Standard

je jedini tip obloge koji je vodonepropusan, a vodonepropusnost dolazi od vodonepropusnosti sloja betona kojim je Incomat ispunjen.

Na fotografiji ispod vidi se spoj koji nastaje na kontaktu Incomat Standard panela pri nastavku betoniranja, pa je jasno da ne predstavlja slabo mesto u smislu vodonepropusnosti.

Debljina ovog tipa Incomata je konstantna, estetski prijatna sa blagim udubljenjim na mestima distancera.

Ugradjuje se na stabilnoj podlozi a od njene ravnosti u velikoj meri zavisi I završni estetski izgled obloge.

Ovo je jedini tip obloge koji se može ugradjivati direktno na podlogu jer nema potrebe za dodatnim filterskim slojem od netkanog geotekstila.

Incomat Flex

Namenjen je za velika hidraulička opterećenja i može se ugradjivati na podlozi na kojoj se očekuju i sleganja. Iz tog razloga ovaj tip obloge ima polja konstatne debljine oivičena uskim delovima obloge smanjene debljine koja služe kao mesta preodredjena za nastanak “pukotina” usled eventualnih nejednakih sleganja podloge. Polja konstantne veličine imaju dimenzije 1x1m do 5x5m, a na njihovim uglovima nalaze se filterske tačke.

Pre polaganja Incomat Flex obloge neophodno je ugraditi jedan sloj netkanog geotekstila koji ima ulogu filterskog sloja i sprečava zapušavanje filterskih tačaka.

Incomat Filter Point

je takodje vodopropusna obloga ali namenjena za zaštitu od erozije površina izloženih manjim hidrauličkim opterećenjima. Kod ovog tipa obloge filterske tačke rasporedjene su ravnomerno po celoj površini obloge. Incomat FP zahteva stabilnu podlogu i sloj netkanog geotekstila za filtraciju.

Incomat Crib

je jedini tip obloge sa mogućnošću delimičnog ozelenjavanja jer je namenjen površinama koje su samo povremeno izložene erozionom dejstvu vode. Incomat Crib ima rešetkastu strukturu sa većim filterskim poljima u kojima je moguća ali nije neophodna sadnja.

Ispod ovog tipa obloge takodje je neophodno ugraditi sloj netkanog geotekstila za filtraciju.

Svi tipovi Incomat obloge spajaju se šivenjem ručnom mašinicom  i/ili patent zatvaračima.

Beton se upumpava po segmentima, kroz za to predvidjene otvore, dinamikom koja zavisi od brzine očvršćavanja betona. Vremenski razmak izmedju betoniranja pojedinih segmenata je obično 30-45min. Iskusan izvodjač može da ugradi 800-1000m2 Incomat-a dnevno.

 

Početkom novembra 2025. gradilište Državnog puta IB reda br.21, tj. Fruškogorski koridor, obišla je grupa inženjera iz Slovenije, Hrvatske, Slovačke, Ukrajine i Austrije zajedno sa kolegama iz Kine i Srbije.

Osnovni cilj njihove posete, organizovane u saradnji kompanija CRBC Ogranak Beograd i HUESKER Synthetic GmbH iz Nemačke, bio je obilazak radova na zaštiti trupa nasipa od erozije tokom visokog vodostaja Dunava.

Tokom projektovanja težilo se sigurnom, trajnom, inovativnom i savremenom rešenju koje osigurava adekvatnu zaštitu od erozije kao i vodonepropusnost kosine sa nebranjene strane i omogućava kontinuitet obloge i pojednostavljenu proceduru izvođenja radova. Ovakvo rešenje, dobijeno je ugradnjom Incomat Standard dvoslojnih madraca od tkanog geotekstila sa integrisanim vertikalnim distancerima koji definišu debljinu obloge i koji se nakon polaganja po kosini nasipa, pune  betonom. Nakon punjenja i očvršćavanja formira se konačan vizuelni izgled obloge sa blagim udubljenima na površini betona.

Finalni izgled zaštitne obloge

Zaštita kosina od erozije ugradnjom materijala Incomat Standard primenjena je prvi put u Srbiji, a izuzetan kvalitet postignut na njihovom spajanju šivenjem, polaganju i punjenju betonom tj.njihova veoma uspešna ugradnja bili su glavni razlog za organizovanje posete za ovu grupu inženjera iz više evropskih zemalja.

Poseta je predložena od strane kompanije HUESKER Synthetic GmbH iz Nemačke, koja je proizvodjač Incomat-a i sa kojom smo tokom definisanja rešenja, kao i u početnim fazama ugradnje imali izuzetno dobru saradnju, te nam je bilo zadovoljstvo da im izadjemo u susret i omogućimo ovu priliku za stručno usavršavanje kolegama koje planiraju primenu ovakvih rešenja u svojim zemljama.

Deo grupe tokom punjenja Incomata betonom

Spajanje Incomat-a u veće panele šivenjem

Osim deonice sa već ugradjenom i formiranom Incomat oblogom, kolege su prisustvovale punjenju Incomat-a betonom što je jedna od najzahtevnijih faza ugradnje, a imale su  priliku i da vide rad našeg odlično uhodanog tima za spajanje Incomat-a u veće panele šivenjem. Proces spajanja panela šivenjem, podrazumeva tačnost i preciznost kako pri spajanju ne bi došlo do smanjenja finalne debljine materijala i kako bi završni izgled zadovoljio ne samo funkciju već i visoko postavljene estetske kriterijume.

U okviru ISO (the International Organization for Standardization) radi Tehnički komitet ISO/TC 221 koji se bavi geosintetikom, a čiji je zadatak donošenje standarda za sve geosintetičke proizvode uključujući geotekstile, geomembrane, geokompozite, bentonitske membrane i druge geosintetičke proizvode tj. kako je na sajtu ISO navedeno: “Standardization of all geosynthetic products including geotextlles, geomembranes, geocomposite clay liners and other geosynthetic related products.”

Rad tehničkog komiteta za geosintetiku organizovan je u okviru radnih grupa.

Radna grupa WG1 nije u upotrebi, a zadaci radnih grupa 2-6 su:

WG2- terminologija, identifikacija i uzorkovanje

WG3 – mehaničke karakteristike

WG4 – hidrauličke karakteristike

WG5 – trajnost

WG6 – projektovanje.

 

Važno je razlučiti da postoje različiti nivoi ISO dokumenata od kojih su samo Standardi uvek normativni.

Standardi su i najbrojniji imaju prefiks ISO dok

Tehničke specifikacije (TS) imaju prefiks ISO/TS,

Tehnički izvestaji (TR) prefiks ISO/TR,

Javno raspoložive specifikacije (PAS) prefiks ISO/PAS.

Objavljuju se i ISO uputstva koja su namenjena onima koji pripremaju standard, a postoje i dokumenti sa prefiksom IWA koje ne priprema ISO ali su odobreni od strane ISO uz rok važenja od 6 godina.

 

TS – Tehničke specifikacije

Radna grupa može odlučiti da objavi TS na neku temu kada tema nije u potpunosti razvijena/istražena ili kada standard koji se na tu temu odnosi nije mogao biti usvojen. Usvajaju se dvotrećinskom vecinom glasova P članica sa pravom glasa. Mogu da sadrže normativne odredbe. Moguće je objaviti konkurentske TS koje nude različita tehnička rešenja pod uslovom da nisu u suprotnosti sa nekim usvojenim standardom.

Najkasnije 3 godine nakon objavljivanja svake TS obavezna je njena revizija u cilju eventualnog utvrdjivanja potrebne većine da se ona prevede u standard.

 

TR – Tehnički izveštaj

Komitet može odlučiti da objavi TR na temu koja se ne obradjuje standardima ili kao dopunsko objašnjenje nekom relevantnom standardu.

Usvaja se običnom većinom glasova P članica tj. članica učesnica komiteta. Ima isključivo informativni karakter bez zahteva ili preporuka. Preporučuju se regularne revizije radi provere relevantnosti TR.

 

Države članice ISO organizacije mogu imati P ili O status.

P (participating) članice su članice učesnice tj. države koje aktivno učestvuju u razvoju standarda i

O (observing) članice tj. države posmatrači.

 

Srbija tj. Institut za Standardizaciju Srbije (ISS) ima status P članice u organizaciji ISO (https://committee.iso.org/sites/tc211/home/about/p–and-o-members.html)

ali nažalost u radu TC 221 za geosintetiku ne uzima učešće ni kao P niti kao O članica.

 

Tehnički komitet za geosintetiku (ISO TC/221 GEOSYNTHETICS) je do sada objavio 47 standarda od čega su 4 Tehničke specifikacije i 7 Tehničkih izveštaja.

Objavljene Tehničke specifikacije su:

ISO/TS 13434:2020

Geosynthetics — Guidelines for the assessment of durability;

ISO/TS 18198:2023

Determination of long-term flow of geosynthetic drains;

ISO/TS 19708:2007

Geosynthetics — Procedure for simulating damage under interlocking-concrete-block pavement by the roller compactor method

ISO/TS 20432:2022

Guidelines for the determination of the long-term strength of geosynthetics for soil reinforcement

 

Objavljeni Tehnički izveštaji su:

ISO/TR 18228-1:2020 – Design using geosynthetics, Part 1, General

ISO/TR  18228-2:2021 – Design using geosynthetics, Part 2, Separation

ISO/TR  18228-3:2021 – Design using geosynthetics, Part 3, Filtration

ISO/TR  18228-4:2022 – Design using geosynthetics, Part 4, Drainage

ISO/TR  18228-6:2023 – Design using geosynthetics, Part 6, Protection

ISO/TR  18228-7:2021 – Design using geosynthetics, Part 7, Reinforcement

ISO/TR  18228-9:2022 – Design using geosynthetics, Part 9, Barriers.

 

U različitim fazama usvajanja nalazi se još 12 dokumenata koji se odnose na geosintetičke materijale.

U produžetku je članak objavljen kao rad na 4. Srpskom kongresu o putevima, održanom 2. i 3. juna 2022. u Beogradu.

ANALIZA MOGUĆIH UŠTEDA EMISIJE CO2e PRIMENOM GEOSINTETIKE

Marija Bakrač

¹ Geoestetika d.o.o., mbakrac@geoestetika.rs

Fabiana Leite-Gembus

² HUESKER Synthetic GmbH

 Rezime:  Neizbežno povećanje srednje temperature na Zemlji potrebno je ograničiti na 1.5-2^oC kako bi se očuvao svet i način života na njoj, približno onakav kakvim ga danas znamo. Srbija se na doprinos ovom cilju obavezala i Pariskim sporazumom. Prema raspoloživim analizama nekoliko je načina da se ovaj cilj ostvari, ali svi uključuju radikalne promene i masivne uštede u emisiji CO2e u ključnim sektorima kao što su industrija, transport, energetika i poljoprivreda. Uz sve to potrebno je i moguće do 2025. postići ukupnu uštedu od 15% smanjenjem potrošnje u svakom segmentu života i prelaskom na, gde god je moguće, zelenija rešenja. Cilj ovog rada je da pokaže red veličine mogućih ušteda u emisiji CO2e upotrebom geosintetike kao zamene konvencionalnim načinima gradnje prilikom rehabilitacija asfalta i prilikom gradnje potpornih zidova od armirane zemlje.

Ključne reči: geosintetika, CO2e, Pariski sporazum, održivost

1. UVOD

Dobra vest je da tehnički postoji način da ograničimo povećanje temperature na Zemlji na 1.5^oC. Loša vest je da to zahteva ogromne promene u svakom aspektu života, i to ne nečijeg života nego svakog od nas pojedinačno i svih nas zajedno.

1.5^oC je povećanje srednje globalne temperature vazduha iznad kopna i mora u odnosu na predindustrijski nivo (1850.-1900.) izazvano samo dejstvom čoveka.

2017. smo već dostigli povećanje temperature za 1^oC, a svake decenije temperatura se prema sadašnjem trendu povećava za 0.2^oC.

Od 2000. porast emisije CO2 je 10x veći nego u prethodnih 800.000 godina.

IPCC – International Panel on Climate Change je definisao kumulativnu rezervu (budžet) količine CO2e koju imamo na raspolaganju do prekoračenja granice zagrevanja od 1.5^oC, i ovaj budžet je 1.01.2018. iznosio 570Gt. Ako nastavimo dosadašnjim tempom očekivano je da bankrotiramo 2031.

2. POJMOVI

Na globalno otopljavanje utiče emisija takozvanih gasova staklene bašte, a osim ugljen dioksida (CO2) koga ima najviše, veliki je i uticaj npr.metana (CO4), azot suboksida (N2O) i drugih gasova. Potencijal globalnog zagrevanja (GWP) svakog gasa je mera njegove sposobnosti da zadrži toplotu u atmosferi i utiče na životnu sredinu. I ovaj pojam definisan je od strane “International Panel on Climate Change (IPCC)” naučnog tela osnovanog od UN. Ekvivalentni ugljen dioksid CO2e predstavlja kumulativno učešće svih ovih gasova u zavisnosti od jačine njihovog uticaja odnosno GWP faktora. Npr. uticaj 1g CO4 ekvivalentan je uticaju 25g CO2, dok 1g N2O utiče kao 298g CO2 jer CO2 ima GWP=1, CO4 ima GWP=25, a N2O ima GWP=298.  Emisija CO2e računa se po principu kompletnog životnog veka proizvoda (cripple to grave), počev od dobijanja sirovine pa do odlaganja proizvoda na deponiju ili njegovog uništenja, odnosno do momenta kada emisija CO2e vezana za taj proizvod ili delatnost ne prestane.

3. UTICAJ ARMIRANJA ASFALTA NA SMANJENJE EMISIJE CO2e

 3.1. Mehanizam delovanja i očekivani efekti

Ugradnja geomreža u cilju odlaganja pojave reflektovanih pukotina iz postojećih asfaltnih slojeva u novi sloj asfalta primenjuje se već više decenija u svetu, a (verovali ili ne) već skoro dve decenije i kod nas.

Prilikom održavanja putne mreže, standardni način podrazumeva struganje ispucalog asfalta u debljini 4-5cm, prskanje bitumenskom emulzijom i nanošenje novog sloja asfalta iste debljine. Ovaj proces potrebno je ponavljati, u proseku na 4 do 5 godina, obzirom da je očekivana propagacija pukotina 1cm godišnje.

Ukoliko se na kontaktu starog i novog sloja asfalta ugradi sloj geomreže ona će prihvatiti deo napona zatezanja, distribuirati ih na veću površinu i time smanjiti brzinu napredovanja pukotine u novi sloj asfalta. Ukoliko posmatramo geomreže od poliestera PET, njihova primena dala je odlične rezultate iz više razloga. PET ima sličan koeficijent termičkog širenja kao bitumen tako da sloj geomreže ugradjen izmedju dva asfaltna sloja ne izaziva dodatne napone na kontaktu sa njima. Kako bi prionljivost svih slojeva u ovom “sendviču” bila što bolja, a time njihovo sadejstvo homogenije, idealno je da PET geomreža ima na sebi premaz sa visokim procentom bitumena. Sasvim je razumljivo da se za bitumen ništa ne lepi  bolje od bitumena. De Bondt (De Bondt 1999.) je u svojim istraživanjima uveo pojam “krutosti spoja” ili “bond stiffnes” koju je odredjivao testovima čupanja geomreže iz kernova i za koju je dokazao da ima odlučujući uticaj na rezultate koji se ugradnjom geomreže postižu.

Najveću vrednost “krutosti veze” u njegovim istraživanjima imala je HaTelit C 40/17 geomreža.

Iskustva sa ugradnjom ove geomreže za armiranje asfalta, kao i laboratorijska ispitivanja na njom armiranim uzorcima, dokazala su da je očekivano produženje trajanja novog asfaltnog sloja 3-4 puta veće u odnosu na isti sloj bez mreže (Montestruque at al. 2004.).

Za potrebe ove analize i poredjenje emisije CO2e kod klasičnog načina rehabilitacije asfaltnih zastora i rehabilitacije uz primenu HaTelit C 40/17 geomreže usvojićemo 3 kao nižu vrednost faktora produženja veka trajanja.

 3.2.  SISTEM I VARIJANTNA REŠENJA

U cilju analize posmatraćemo, u vremenskom periodu od 12 godina, 1m2 površine asfaltnog zastora na kome se prema klasičnom načinu rehabilitacije, vrši struganje 4cm postojećeg oštećenog sloja asfalta, nanosi bitumenska emulzija 60% u količini od 350g/m2 i ugradjuje 4cm novog asfaltnog sloja.

Rehabilitacija uz primenu HaTelit C 40/17 geomreže, ili još bolje HaTelit C eco geomreže, podrazumeva isti vremenski period, takodje uklanjanje struganjem 4cm starog sloja asfalta, nanošenje 60% bitumenske emulzije u količini od 1200g/m2, polaganje geomreže, a zatim ugradnju novih 4 cm asfalta.

HaTelit C eco je prva geomreža za armiranje asfalta (i prva geomreža uopšte) proizvedena od vlakana od 100% reciklirane sirovine nastale reciklažom PET ambalaže (flaša). PET reciklirana vlakna imaju dokazano isti kvalitet kao i do sada korišćena nereciklirana PET vlakna. Upotrebom reciklirane sirovine emisija CO2e smanjuje se za dodatnih 4.3kg/kg materijala, dok se istovremeno smanjuje količina PET ambalaže za odlaganje.

 3.3. USVOJENI PARAMETRI

Prilikom obračuna emisije CO2e korišćeni su podaci iz različitih izvora, a obračunske vrednosti su uzete tako da su navedene uštede i manje nego što bi realno mogle biti. Smatramo da su za cilj ovog rada, tj.procenu i poredjenje emisije CO2e kod standardnog načina rehabilitacije asfaltnih zastora i njihove rehabilitacije uz primenu PET geomreža za odlaganje reflektovanih pukotina, usvojene vrednosti dovoljno tačne.

Za emisiju CO2e asfalta i bitumena korišćeni su podaci iz “A BSRIA GUIDE, The Inventory of Carbon and Energy (ICE)” publikovanog za Univerzitet Bath.

Podaci o emisiji CO2e za geomreže preuzeti su iz “Environmental Product Declaration Fortrac T” dok su podaci o emisijama CO2e za različite operacije poput struganja, nanošenja bitumenske emulzije ili asfaltiranja preuzeti iz vrlo detaljne studije “Life Cycle Assessment of Road, A Pilot Study for Inventory Analysis for the Swedish National Road Administration by Håkan Stripple”. Studija je razmatrala više različitih metoda, a za potrebe ovog rada podaci su preuzeti za varijantu “vruć asfalt, upotreba mehanizacije na dizel gorivo” kao najsličniju našim uslovima. Sve ulazne vrednosti date su u Tabeli 1.

Tabela 1. Ulazne vrednosti emisije CO2e

3.3. REZULTATI

Očigledno je da najveći uticaj na emisiju CO2e ima asfaltni sloj te se samo smanjenjem broja rehabilitacija u posmatranom periodu značajno smanjuju negativni uticaji na životnu sredinu. Posmatrano za period od 12 godina, ukoliko se rehabilitacija asfaltnog zastora vrši na standardni način, emisija CO2e po 1 m2 kolovozne površine je ~25 kg, dok se za isti period uz upotrebu PET geomreže ova količina smanjuje na svega ~11 kg.

U Srbiji je planirana rehabilitacija 5000 km putne mreže tokom naredne 3 godine. Od ovih 5000 km predvidjena je rehabilitacija 283 km autoputeva, 2054 km magistralnih puteva, 2350 km regionalnih i 92.5 km lokalnih puteva. Iako autori, ovu informaciju iz medija nisu uspeli da pronadju na sajtu ministarstva, za slikovitiji prikaz mogućeg značaja uštede ona će sasvim dobro poslužiti. Ovo daje, u proseku, na godišnjem nivou, 11.870.000 m2 asfaltnih zastora pod rehabilitacijama. Kada navedenu uštedu CO2e od ~14 kg/m2 sagledamo u odnosu na godišnju površinu predvidjenu za rehabilitaciju, uz pretpostavku na strani sigurnosti, da se neće raditi struganje dublje od 4cm, dolazimo do cifre od min 166.200 tona godišnje. Ovoliku godišnju uštedu mogli bi da napravimo samo ako bi svaki od ~2.000.000 registrovanih putničkih automobila u zemlji prelazio 670km manje.

Tabela 2. Emisija CO2e po varijantama

 

Pozitivni uticaji veće upotrebe geomreža za armiranje asfalta ne završavaju se na smanjenju emisije CO2e. Ekonomske uštede bi bile takodje velike jer bi se u 12-ogodišnjem periodu utrošila samo 4 umesto 12 cm asfalta, uz eliminisanje svih aktivnosti potrebnih za cele dve rehabilitacije. Svakako ne treba zaboraviti ni istovremeno eliminisanje zastoja u saobraćaju.

4. POTPORNE KONSTRUKCIJE OD AZ I SMANJENJE EMISIJE CO2e

Prilikom gradnje puteva relativno se često javlja potreba za gradnjom armirano betonskih potpornih zidova različite visine. U cilju analize mogućeg smanjenja negativnih dejstava na životnu sredinu i doprinosa održivosti gradnjom uz upotrebu geosintetike, Švajcarski federalni tehnološki institut (Swiss Federal Institute of Technology) i ESU Services Ltd. uradili su više studija za račun Evropskog udruženja proizvodjača geosintetike EAGM.

Jedna od ovih studija bavila se poredjenjem uticaja na životnu sredinu AB potpornog zida visine 3m i potpornog zida od armirane zemlje iste visine. Na slici 1 prikazani su poprečni preseci obe varijante. 

Slika 1 – Poprečni preseci (Izvor: EAGM, LCA Study 4)

Armiranobetonski potporni zid radjen je od betona MB 30, dok je potporni zid od armirane zemlje armiran geomrežama Td=14kN/m, sa licem od prskanog betona. Trajnost obe konstrukcije je 100 god. što je u skladu sa zahtevima nemačkog pravilnika za projektovanje konstrukcija od armirane zemje (EBGEO 2010).

Najveći deo negativnih uticaja na životnu sredinu, uključujući i emisiju CO2e u slučaju potpornog zida od armiranog betona dolazi od samog betona, armature i transporta. Uticaj betona na emisiju gasova staklene bašte potiče iz procesa proizvodnje klinkera kada dolazi do oslobadjanja CO2. Kada govorimo o betonskom gvoždju za analizu je usvojeno da je učešće recikliranog čelika bilo 13%, a glavnina emisije gasova staklene bašte potiče iz procesa proizvodnje sirovog gvoždja. Ukupna emisija CO2e po 1m dužine potpornog zida od armiranog betona visine 3m je 1.3 tone.

Kada razmatramo emisije CO2e potpornog zida od armirane zemlje sa licem od prskanog betona najveći negativan uticaj imaju beton, geomreže i njihov transport.  Negativan uticaj geomreža dolazi od njihove relativno velike količine ali i iz procesa emisije prilikom njihove insineracije na kraju životnog veka konstrukcije. Ostatak materijala potrebnih za gradnju ovakvih potpornih konstrukcija uglavnom je prirodno raspoloživ na lokaciji. Ukupna emisija CO2e po 1m dužine potpornog zida od armirane zemlje visine 3m je 0.2 tone.

Slika 2 – Poredjenje uticaja (Izvor: EAGM, LCA Study 4)

Potporni zid od armirane zemlje visine 3m u poredjenju sa AB potpornim zidom iste visine, daje uštedu od 85% emisije CO2e i zahteva 75% manju potrošnju energije iz neobnovljivih izvora . Gradnjom samo 3m dužna ovakvog zida štedi se 30.000 MJ energije što predstavlja godišnju potrošnju jednog prosečnog domaćinstva, a ukoliko bi umesto prskanog betona obrada lica bila ozelenjavanje uštede bi bile još značajnije. Ograničavajući faktor za izbor obrade lica ovakvog potpornog zida najčešće je raspoloživi prostor jer je maksimalan nagib koji podržava uspostavljanje vegetacije 70 stepeni.

5. ZAKLJUČAK

Jedan od preduslova za ograničenje globalnog otopljavanja na 1.5^oC je, uz ostale neophodne drastične mere, i 15% uštede emisije gasova staklene bašte promenom načina ponašanja svakog pojedinačno, uključujući smanjenje potrošnje, promenu načina ishrane, primenu zelenijh načina gradnje tj. upotrebu kvalitetnijih izolacionih materijala kao i alternativnih materijala i rešenja, povećanje % reciklaže…

(Izvor: Mc Kinsey). Kao potpisnici Pariskog sporazuma imamo obavezu da ovome doprinesemo u okviru naših mogućnosti, a pametnim izborom projektnih rešenja i održivijih načina gradnje to svakako možemo uraditi uz istovremene velike ekonomske uštede.

Dva su načina da se ovo desi. Jedan, koji autori žele da shvate kao nesumjiv, je lični inženjerski izbor održivijeg rešenja od strane gotovo svakog projektanta ili izvodjača. Drugi je nametanje ili makar ekonomsko favorizovanje održivijih rešenja kroz odgovarajuće propise koje bi trebalo doneti. Ovo govorimo potpuno svesni činjenice da bi uporedo sa većom primenom geosintetike u gradjevinarstvu morala da ide veća pokrivenost ove teme u programima nekih fakulteta ili možda, za početak, u organizaciji ili uz podršku nadležnih institucija kao što su Ministarstvo gradjevinarstva i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Literatura

• Life Cycle Assessment of Road, A Pilot Study for Inventory Analysis for the Swedish National Road Administration; Håkan Stripple
• Anti-Reflective Cracking Design of (Reinforced) Asphaltic Overlays, Ph.D.-thesis, Delft, Netherlands; De Bondt, A.H., (1999)
• The Inventory of Carbon and Energy (ICE); Prof. Geoffrey Hammond and Craig Jones Ed. Fiona Lowrie and Peter Tse
• Climate math: What a 1.5-degree pathway would take; Kimberly Henderson, Matt Rogers, Bram Smeets, and Christer Tryggestad, McKinsey Quarterly
• Comparative Life Cycle Assesment of geosynthetics versus conventional construction materials, A Study on behalf of the E.A.G.M., Case 4, Soil Retaining Wall; I.Fraser, A.Elsing, M. Stucki, S. Büsser, R. Itten, R. Frischknecht and H.Wallbaum
• Montestruque G.E., Rodrigues R.M., Nods M., Elsing A., (2004), Stop of reflective crack propagation with the use of PET geogrid as asphalt overlay reinforcement, Proceedings of the Fifth International RILEM Conference, Limoges, France.

Prvi autor: Marija Bakrač, dipl.ing. gradj.; GEOESTETIKA d.o.o. Beograd, Srbija

Drugi autor: i.A. DI Thomas Hasslacher; HUESKER Synthetic GmbH, Area Manager, Linz, Austria

Treći autor: Dr.-Ing. Stefan Niewerth, Environmental Engineering & Business Development; HUESKER Synthetic GmbH, Gescher, Deutschland

Uvod

Okruženje koje je stvorio čovek, a koje se sastoji od putne infrastrukture, industrijskih, komercijalnih, skladišnih i manevarskih površina, itd. – zadovoljava širok spektar potreba. Zaštita životne sredine se prilikom planiranja ovakvih objekata i površina uzima u obzir više nego ikada pre. Važan cilj je prevencija širenja zagadjenja nastalog upotrebom ovih sadržaja u tlo. Uobičejeno se površine koje mogu biti izvor značajne kontaminacije zaptivaju nepropusnim betonom ili asfaltom kako bi se kontaminirana voda sakupila, usmerila, drenirala i odvela na dalji tretman u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Aktivni geokompoziti velikih dimenzija sastavljeni od dva sloja geotekstila izmedju kojih je sorbent omogućavaju efikasan decentralizovan tretman u mnogo slučajeva. Sorbenti poput aktivnog uglja ili materijala koji vezuju naftu ili teške metale (slika 1), mogu biti upotrebljeni u situacijama sa različitim vrstama kontaminacije. Svojom velikom propustljivom površinom ovi inovativni proizvodi sprečavaju protok polutanata ali  omogućavaju protok tečnosti ili gasa u kom se polutant nalazi. Uticaj na prirodne tokove vode se značajno smanjuje pa povezivanje na kanalizacionu mrežu nije potrebno. Opremanje novih ili postojećih objekata i površina filterima od geotekstila za zaštitu od zagadjenja moguće je u većini slučajeva izvesti bez velikih troškova. Ovakvi fliteri mogu se primenjivati npr. kod transportne infrastrukture, remedijacije kontaminiranih površina ili gradnje uz upotrebu kontaminiranog tla. 

Zaštita vode u infrastrukturnim projektima

Transport ljudi i dobara putevima i železnicom je u stalnom porastu. Usled intenzivne upotrebe transportnih puteva polutanti poput mikroplastike, ugljenika iz nafte ili teških metala nakupljaju se na ili u blizini asfaltnih površina. Ovo se dešava ne samo u slučaju akcidenata već i na dnevnoj bazi, habanjem guma i curenjem tečnosti iz vozila.  Aktivni geokompoziti postavljeni na bankinama omogućavaju filtraciju supstanci na putnim i sličnim površinama bez kanalizacione mreže. Takozvani filterski kanali koji se sastoje od sloja aktivnog geokompozita pokrivenog sa 30-50cm nadsloja značajno smanjuju kontaminaciju. Polutanti i suspendovane čestice su vidno zadržane u jezgru geokompozita dok je procedna voda čista, kao što se može videti na slici 2. Kako aktivni geokompoziti ostaju vodopropustljivi dugo vremena, funkcionalnost i očekivani upotrebni vek ovakvih filtera uporediv je sa vekom završnih asfaltnih slojeva.  Obimna ispitivanja na terenu i pilot studije potvrdjuju dobre karakteristike filtera od geotekstila za zaštitu od kontaminacije u putnim konstrukcijama.

Kanali nisu jedini način za uklanjanje ovakvih supstanci iz ocedne vode sa puta. Retenzioni bazeni obloženi geotekstilima za filtraciju polutanata takodje omogućavaju njihovo zadržavanje. U cilju filtracije aktivni geokompoziti ugradjuju se na dnu i ako je potrebno i tehnički moguće na nasipima. Na ovaj način se ugljenici iz nafte, policiklični aromatični ugljovodonici ili druge zagadjujuće supstance mogu izdvojiti iz vode na kraju cevovoda, a pre upuštanja u tlo. 

Remedijacija kontaminiranih terena

Osim vodom kontaminacija se širi i kroz gasove poput isparavanja iz tla. Na kontaminiranim terenima, zavisno od njihove prethodne upotrebe, štetni ugljovodonici ili čestice metala mogu difundovati na površinu kroz isparenja iz tla. U mnogim slučajevima ovo je praćeno  širenjem neprijatnih mirisa. Ove komponente i smrad vezuju se za aktivni geokompozit na isti način kao npr. u poklopcu motora. Na ovaj način će ljudi i druga živa bića na kontaminiranom terenu biti zaštićeni od visokih koncentracija polutanata opasnih po zdravlje. Visok afinitet i veliki kapacitet specifičnih sorbenata za štetne supstance čini ugradnju dugotrajnih filtera mogućom. Pokrivanje aktivnih geokompozita tlom omogućava gradnju na terenu iznad njih i njegovu ponovnu upotrebu. Jednostavno je postavljanje filtera za isparenja iz tla na velikoj površini kao što se može videti na primeru slika 4,  a postiže se efikasna i dugotrajna zaštita.

Kontaminacija se ne nalazi samo u tlu na kopnu već i u sedimentima na dnu rečnih korita, luka i mora. Izolacija kontaminiranih sedimenata in-situ štiti živi svet u površinskim vodama, štedi energiju i troškove refulisanja i obezvodnjavanja sedimenata, kao i njihov transport i odlaganje [1].

Upotreba kontaminiranog tla za gradnju

Samo pokrivanje kontaminiranog tla nije u svim slučajevima isplativo niti dozvoljeno. Ukoliko kontaminirano tlo mora da bude iskopano radi npr. izgradnje nove konstrukcije, ono mora biti odvezeno i odloženo na odgovarajuću deponiju. U zavisnosti od tipa polutanata vlasnik zemljišta snosi visoke troškove odlaganja. Ovo može učiniti ponovnu upotrebu kontaminirane lokacije neekonomičnom. Sa aspekta propisa, grupa supstanci poput PFAS-a može tlo vrlo brzo pretvoriti u otpad. Ove vrlo pokretne hemikalije korišćene su od 50-tih u industrijskoj proizvodnji različitih proizvoda za svakodnevnu upotrebu kao i u penama za gašenje požara. Danas je poznato da mnoge od ovih supstanci predstavljaju visok rizik za zdravlje i da se nalaze u velikim koncentracijama u tlu širom sveta [2]. Kiša rastvara ove supstance is čestica tla i one penetriraju dublje u tlo da bi na kraju završile u podzemnoj vodi. Upotreba aktivnih geokompozita sa sorbentima visokih performansi nudi nov pristup rešavanju problema kontaminiranog tla. Umesto odlaganja iskopanog kontaminiranog tla, aktivni geokompozit se ugradjuje ispod njega. Ovako je ne samo podtlo zaštićeno od zagadjenja nego i samo zagadjeno tlo prolazi kroz pasivan tretman kada (prirodna ili veštačka) kiša rastvara polutante i odnosi ih u aktivno jezgro geokompozita. Na ovaj način se hemikalije trajno vezuju  za sorbent. Dalji razvoj ovog pristupa znači i da tlo ne samo da može biti privremeno uskladišteno na lokaciji nego i upotrebljeno u zemljanim radovima kao npr. gradnju barijera protiv buke ili nasipa. Tako otpad ponovo postaje vredan gradjevinski materijal.

Projektovanje

Prilikom projektovanja mora biti osigurano da je kapacitet aktivnog jezgra dovoljan za vezivanje ukupne količine prisutnih zagadjujućih materija i to sa unapred definisanim stepenom sigurnosti. Uz to naknadno ispiranje iz aktivnog jezgra mora biti isključeno čak i nakon dugog upotrebnog veka. U ovako trajnim filterskim slojevima neophodno je koristiti ekstremno robusne i visoko efikasne sorbente. Obimna ispitivanja u kojima su simulirani ekstremni uslovi pokazuju da je rešenje u  pravilnom izboru filterskog materijala. U laboratorijskim uslovima kao i na test polju moguće je dokazati da je koncentracija polutanata u vodi nakon proticanja kroz aktivni geokompozit ispod dozvoljene granice za pijaću vodu. Kriva promene koncentracije polutanata nakon prolaska kroz zemljani nasip i aktivni geokompozit šematski je prikazana na slici 5. Isti princip može se primeniti ne samo na kontaminirana tla nego i na skladištenje ostalih potencijalno opasnih materijala (šljaka, leteći pepeo, impregnirani drveni pragovi, itd.).

Zaključak i izgledi

Upotreba geotekstilnih filtera za polutante velikih dimenzija, pruža nove mogucnosti za zaštitu tla i vode kao i za ponovno korišćenje kontaminiranih terena. Izvodjenje hidroizolacije na tlu i sprečavanje prolaska kontaminirane vode (druge kontaminirane tečnosti ili gasa) što je neophodno kod centralizovanih tretmana uklanjanja polutanata, zamenjuje se mehaničkim stabilizovanjem sorbenata i njihovim direktnim polaganjem preko velikih površina u novim i postojećim objektima i sistemima. Ovo omogućava primenu u velikom broju slučajeva kao što su infrastruktura, skladišne površine, kontaminirane lokacije, zaštitni slojevi kod deponija i mnogim drugim.

Prepreka upotrebi propustljivih filtera za polutante očigledno je to što se radi o inovativnim proizvodima. Konvencionalna hidroizolaciona rešenja ugradjena su u tehničke preporuke i lako se odobravaju. Projektanti i tela koja izdaju dozvole već imaju iskustva sa konvencionalnim rešenjima. Kako bi se ubrzao proces odobravanja aktivnih geokompozita, potrebno je da se izolacioni sistemi ne smatraju jedinim rešenjem. Umesto toga pažnja treba da bude usmerena na stvarni cilj, a to je “sprečavanje širenja polutanata”. Zato bi bilo poželjno razmotriti nova projektna rešenja i materijale u smislu postizanja stvarnog cilja umesto iz perspektive već postojećih i prihvaćenih mogućih rešenja. Našim propisima i preporukama potrebna je veća prilagodljivost kako bi se inovativni koncepti mogli brže primenjivati.

Literatura

[1] Niewerth, S.; Wilke, M. (2021): Remediation of contaminated Sediments in Surface Waters using active Geocomposites. GeoResources Journal (3-2021), pp. 7–13.

[2] Abunada, Z.; Alazaiza, M.; Bashir, M. (2020): An Overview of Per- and Polyfluoroalkyl Substances (PFAS) in the Environment: Source, Fate, Risk and Regulations. Water 12(12), pp. 3590

Posledica klimatskih promena je i povećana učestalost poplava, u smislu njihovog intenziteta ali i veličine prostora na kom se dešavaju.

Ovo je trend koji se u narednim decenijama može samo pogoršavati. 

Prilikom poplavnih dogadjaja u prethodnih nekoliko godina pokazala se potreba za nadvišenjem i rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih odbrambenih nasipa, boljim održavanjem i obnovom kanalske mreže, povećanom zaštitom od izlivanja jalovine i sigurnijim skladištenjem otpada. Istovremeno su se aktivirala brojna klizišta koja je potrebno sanirati u što kraćem roku i uz maksimalno smanjenje troškova.

Prednosti upotrebe geosintetike kod većine ovakvih projekata:

• bolje i sigurnije iskorišćenje lokalnih materijala kroz npr. ojačanje podloge – geomreže, tkani geotekstili ili geokompoziti; gradnju jezgara zemljanih brana od raspoloživih materijala lošijeg kvaliteta – SoilTain tube od tkanog geotekstila,

• smanjena potreba za nabavkom, transportom i ugradnjom kvalitetnih frakcija neophodnih za izradu filterskih slojeva i drenaže – netkani geotekstili; lomljenog kamena za zaštitu kosina nasipa od erozije – Incomat madraci; gline za obezbedjenje vodonepropusnosti – bentonitske ili HDPE geomembrane,

• primenom geomreža za armiranje nasipa moguće je povećati ugao nagiba kosina i time smanjiti širinu osnove i potrebu za eksproprijacijom terena,

• trodimenzionalne geomreža za zaštitu kosina od erozije omogućavaju uspostavljanje i održavanje vegetacionog sloja – Fortrac 3D,

• upotrebu jalovine za gradnju i nadvišenje pregradnih i obodnih nasipa na jalovištima čime se smanjuje potreba za nabavkom i transportom materijala za nasip, kao i ekološki bezbedno obezvodnjavanje i skladištenje jalovinskog mulja – SoilTain tube za obezvodnjavanje mulja,

• u slučaju da je do akcidenta – u smislu izlivanja zagadjujucih supstanci već došlo, brza intervencija, upijanje i ograničavanje daljeg širenja kontaminacije moguće je geokompozitima sa aktivnim jezgrom – Tektoseal Active. Geokompoziti sa aktivnim jezgrom omogućavaju i remedijaciju kontaminiranog terena bez potrebe za fizičkim uklanjanjem zagadjenog tla.

Brzina i jednostavnost ugradnje, potpuno ujednačen kvalitet materijala po celoj površini, smanjenje količina iskopa, transporta i odlaganja zemljanih materijala, garantovana trajnost geosintetike i uobičajeno niža cena ovakvih rešenja u poredjenju sa klasičnim trebalo bi da su dovoljni za ozbiljno razmatranje primene geosintetike već u ranim fazama projektovanja.

Iskop, drobljenje i transport kamenog agregata uzrokuju velike negativne uticaje na životnu sredinu. 

Pored direktnog remećenja prirodne sredine usled iskopa ili refulisanja, transport materijala i njihova ugradnja uzrokuju emisije gasova staklene bašte i dodatnu potrošnju energije. 

Redukciju negativnih uticaja na prirodnu sredinu postižemo i smanjenjem potrebe za iskopom, transportom i odlaganjem lokalnog slabonosivog materijala neodgovarajućeg za većinu klasičnih konstrukcija. 

Značaj smanjenja potrošnje kamenog agregata postaje posebno važan ako imamo na umu da su pesak i šljunak, nakon vode za piće, prirodni resurs koji se najviše eksploatiše i kog jednostavno nema dovoljno.

Najveće uštede postižemo kod ojačanja posteljice slojem geosintetike i kod zamene drenažnog sloja od kamenog agregata geokompozitom za drenažu. Ove uštede kreću se u rasponu od samo 10% do preko 90%.

Ne treba zaboraviti da primena geosintetike za ojačanje posteljice preko podtla nedovoljne nosivosti, osim smanjenja debljine drobljenog kamena predstavlja istovremeno i meru za sprečavanje nejednakih sleganja.

Ako imamo na umu da je debljina drenažnog sloja šljunka 30-50cm, a debljina geokompozita za drenažu 0.5-2cm zamena nam osim uštede prirodnog kamenog agregata u nekim konstrukcijama poput deponija otpada, obezbedjuje i dodatnu zapreminu za odlaganje koja kod deponije površine 50.000m2 može biti preko 20.000m³. 

Prema analizi uradjenoj za Evropsko udruženje proizvodjača geosintetike (EAGM) smanjenje emisija CO_2e (ekvivalentnog ugljen dioksida) u ova dva slučaja je:

11% kod geosintetike za ojačanje posteljice i

66% kod drenaže pomoću drenažnog geokompozita.

Kao što dokument IGS-a koji je povod za ovaj post kaže, primena geosintetike za redukciju potrošnje prirodnog kamenog agregata doprinosi postizanju ciljeva održivosti UN-a kroz:

• uštedu vrednog prirodnog resursa
• smanjenje uticaja na prirodnu sredinu, floru i faunu
• smanjenje uticaja na podzemne vode
• smanjenje potrošnje energije i emisija CO_2e
• smanjenje troškova

Nedavno smo u medijima mogli da vidimo zastrašujuće posledice neodgovorne eksploatacije šljunka iz reke Morače u Podgorici. Osim devastacije okoline ovo je dovelo i do značajnog pada izdašnosti vodoizvorista Bolje sestre!

Burdž Kalifa u Dubaiu, iako gradjena na pesku, predstavlja najbolji dokaz manjka kvalitetnog kamenog agregata sa kojim se planeta suočava. Beton visokih marki potreban za njenu izgradnju proizvodjen je od agregata uvezenog iz Australije!

Ova dva primera, uz već opšte poznat alarmantan problem globalnog otopljavanja, morali bi biti dovoljni razlozi za široku primenu geosintetike na svim projektima na  kojima je ona tehnički sigurno rešenje.

U nekoliko slučajeva imala sam prilike da vidim da se u projektima deponija otpada kod nas, stabilnost obloge na kosinama ne razmatra uopšte ili ne razmatra dovoljno detaljno.

Taj trend se srećom menja, delom i zbog neprijatnih lokalnih iskustava.

Mnogo više o tome, posebno o uticaju seizmike, koji se opet kod nas često izostavlja, u odličnom predavanju g-dina Nevena Matasovića za FGI. 

Iako je centralna tema predavanja odredjivanje merodavnog seizmičkog uticaja i izbor odgovarajućeg načina proračuna koji za naše podneblje nije zahtevan, posebno korisni mogu biti ideja kojom se predavač rukovodi kod izbora stepena detaljnosti proračuna, osvrt na potrebu ispitivanja čvrstoće na smicanje medju slojevima obloge, preporuka ograničenja dužine kosine na ~46m,  resursi na koje se poziva i linkovi koje je podelio. Uz sve ovo sigurna sam da će mnogi, ako pažljivo slušaju, naći još po neki “usputni” komentar koji će baš njima biti od značaja i razjasniti neku davnašnju nedoumicu.

Količine otpada koje generiše savremeni način života su ogromne, a predvidja se i njihov dalji rast. Obuhvat reciklaže i cirkularne ekonomije je nedovoljan, tako da ćemo još dugo graditi deponije čvrstog i tečnog otpada.

Cilj projektovanja i izgradnje deponija je dugotrajna zaštita zemlje, vode i vazduha od zagadjenja izazvanog odloženim otpadom. Bentonitske membrane, geomembrane, netkani geotekstili, geomreže i drenažni geokompoziti omogućavaju postizanje potrebnog nivoa zaštite od kontaminacije, uz ujednačen kvalitet i na dovoljno dugačak vremenski rok.

Primena geosintetičkih materijala istovremeno štedi prirodne resurse posebno glinu i kamen, smanjuje emisije pri njihovom iskopu, obradi i transportu, povećava zapreminu za odlaganje otpada, i to uz smanjenje vrednosti investicije.

Razvoj aktivnih geokompozita, materijala sastavljenih iz 3 ili više slojeva od kojih je jezgro tj. aktivni sloj izabran tako da upija ili za sebe trajno vezuje specifičnu grupu zagadjujućih komponenti iz zemlje, vode ili vazduha diže nivo zaštite na sasvim novi nivo.

Treći u nizu dokumenata na temu geosintetike i održivosti koje objavljuje IGS, bavi se ovom temom.

Ovde je primer upotrebe aktivnih geokompozita za sprečavanje širenja kontaminacije iz starog industrijskog odlagališta u Austriji.

Primenom geomreža, tkanih geotekstila ili geokompozita za ojačanje nevezanih slojeva pri gradnji na slabonosivom terenu, moguće je postići željenu vrednost E_V2 uz znatno smanjenu potrošnju kvalitetnog kamenog agregata. 

Ovo je primena koja se na engleskom naziva “Base reinforcement” kada sloj geosintetike služi da, u sadejstvu sa kamenim agregatom, obezbedi postizanje sloja dovoljne nosivosti, redukuje kolotrage i ujednači eventualna diferencijalna sleganja. Nikako je ne bi trebalo mešati sa ojačanjem osnove nasipa koja se na engleskom naziva “Basal reinforcement” gde sloj geosintetike u osnovi nasipa ima za cilj sprečavanje loma kroz telo nasipa.

Geosintetiku u cilju ojačanja nevezanih slojeva ima smisla koristiti samo za podtlo čiji Ev2 ne prelazi 35 MPa odnosno ako je CBR do 7.5 . U zavisnosti od karakteristika podloge i zahtevane vrednosti E_V2 potrebno je odrediti vrstu i čvrstoću na zatezanje geosintetičkog materijala kao i vrstu i minimalnu debljinu kamenog agregata.  U skladu sa EBGEO – nemačkim preporukama za gradnju konstrukcija od armirane zemlje, ne postoji način da se ovo uradi, a da rešenje ne bude vezano za proizvod nekog odredjenog proizvodjača. 

Sa materijalima proizvodjača HUESKER rešenje je moguće dobiti primenom softvera Basecalculator.

Osim niže cene ovakvog rešenja zbog smanjenog iskopa i utroška kamenog agregata IGS nas u svom drugom pamfletu podseća i na brojne razloge zbog kojih je ovakvo rešenje  ekološki održivije:

• smanjenje količine kamenog agregata je istovremeno štednja prirodnih resursa,
• smanjenjem iskopa kamena ili refulisanja rečnog agregata smanjuje se uticaj na prirodna staništa, floru i faunu,
• smanjenje iskopa znači i manji uticaj na podzemne vode,
• smanjenje iskopa znači i manji utrošak energije i emisija CO₂
• manja količina agregata za transport je i manje utrošene energije i emisija,
• smanjen iskop materijala nedovoljne nosivosti je i štednja energije i emisija,  
• manja količina ugradjenog materijala takodje štedi energiju i emisije,
• sve navedeno zajedno čini rešenje i finansijski povoljnijim i podržava održiviji ekonomski razvoj.

Iskreno se nadam da vreme kada će se varijantna rešenja porediti po održivosti, koja naravno uključuje i uticaj na klimatske promene, nije daleko. Bilo bi idealno da aspekt održivosti projektnih rešenja bude institucionalno podržan, ali našu inženjersku savest ništa ne sprečava da smanjenje emisija CO₂ i uštedu energije postavimo kao neke od prioriteta.